Vreme
10.12.2018.

Usvojena Marakeška deklaracija: POTREBNA SU GLOBALNA REŠENJA

Fonet, Tanjug, Vreme

“Migracija je globalna realnost koju nijedna država ne može sama da rešava. Stoga, ona zahteva i globalna rešenja i zajedničku podelu odgovornosti zasnovanu na međunarodnoj saradnji”, stoji na sajtu Evropske komisije o Globalnom sporazumu Ujedinjenih nacija o sigurnoj, uređenoj i zakonom regulisanoj migraciji (Marakeška deklaracija).

Reč je o dokumentu koji predstavlja prvi međunarodni sporazum o migracijama. Na 34 stranice nalaze se 23 cilja za obezbeđenje regularne migracije i zaštite migranata od iskorišćavanja i kršenja ljudskih prava. Popis uključuje ciljeve koji se odnose na prikupljanje podataka, pružanje informacija migrantima, borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, ulaganje u razvoj veština, osiguranje pristupa osnovnim uslugama i promovisanje socijalne uključenosti i kohezije.

O dokumentu se pregovaralo godinu i po dana, konačni tekst usaglašen je u maju, a aklamacijom ga je danas usvojilo 164 zemlje među kojima je i Srbija. Kao rezolucija, trebalo bi se izglasa na Generalnoj skupštinu Ujedinjenih nacija 19. decembra.
Iako se radi o neobavezujućem dokumentu, što će reći da nema sankcija ako ga neka država prekrši, izazvao je dosta negodovanja i kritika poput onih da taj sporazum podriva suverenitet zemalja, kao i da će ohrabriti ekonomsku migraciju. Marakešku deklaraciju nisu podržali Italija, Slovačka, Poljska, Austrija, Češka, Mađarska, Bugarska, Estonija, Australija, Izrael, Sjedinjene Američke Države, Švajcarska i Letonija.

Suština sporazuma je “podsećanje da migranti imaju osnovna prava, da ne možete pucati na njih i da morate da im obezbedite zdravstvenu negu ako im je potrebno, o tome se radi…”, izjavio je predsedsednik Ekspertskog saveta Nemačke fondacije za integraciju i migraciju, Tomas Bauer.

Na zasedanju Ujedinjenih nacija, nemačka kancelarka Angela Merkel je ukazala i na 70. godišnjicu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koja se obeležava baš 10. decembra. Valja se podsetiti: prvi član ove Deklaracije, donete kao odgovor na užase Drugog svetskog rata i nezamisliva stradanja, kaže: „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.”